Starost 1-2

S ovitka:

Ima knjiga koje se lako mogu predvideti, kako u vremenu u kojemu su nastale tako i u okviru opusa svog autora. Pogotovo ako se njegovo delo lagano zatvara u sebe i ako autor nema više vremena. Simon de Bovoar, posle Drugog pola, važi za pisca koji ne zazire od tabu tema. Jednu od njih starost, nametnulo joj je i najstarije društvo na svetu, kakvo je pre deceniju i pô bilo francusko.

… I kada je pisala na ovu zadatu temu, na samom pragu vlastite starosti, u svojoj šezdesetoj godini, Simon de Bovoar je ostala dosledna svojoj filozofskoj intuiciji, svom ontološkom iskustvu; od prve do poslednje stranice, a brojne su, nije ni za trenutak zanemarila svoj izbor: cilj joj je da shvati odnos starog čoveka kao subjekta prema totalitetu sveta.

… Autor ove knjige ne saoseća samo sa starima već, budući da »voli omladinu«, »želi da ona upozna bolja vremena. Stoga mi se čini da i mladi, koji s opravdanim nestrpljenjem žele da nabolje preurede svet, treba da pročitaju ovu knjigu: na njenim stranicama će videti kakva ih huda sudbina očekuje u budućnosti ako, kao Sidharta, blagovremeno ne shvate da su obitavalište buduće starosti«.

pogovora Mirjane Vukmirović)

• potpis prijašnjeg vlasnika na naslovnoj stranici obje knjige