Bajakovo – Batrovci

S korica:

Prepiska dva pisca, svakog sa svog kraja civilizacijske drame svoje dve zemlje i umorne Evrope u celini, susreće se na graničnom prelazu Bajakovo-Batrovci. Na mestu gde se smisao dopunjuje u misli sagovornika a države razdvajaju, ostaje samo razum hrabrog pojedinca, prepunjen intelektualnom sumnjom, preciznim iskazom i pravim imenovanjem ljudi i pojava.

Danilo Kiš je govorio da je „intervju esej u dva glasa”; sličnu analogiju možemo primeniti i na ovu prepisku. Glasno postavljena pitanja i traženje odgovora prepuni su skepse prema iskustvu i neposrednoj stvarnosti. Esej u dva smera govori o granicama egzistencije i svim rukavcima balkanskih (evropskih i svetskih) apsurda: nema kraja, jer se sve već desilo, sve bitke su dobijene i izgubljene u prošlosti. Samo retki, poput Jergovića i Basare, to i vide – klice novih istorijskih dubioza i proces sunovrata smisla.

Između stavova naivnog relativizma savremenog čoveka protiču ove jedinstvene epistole, sačinjene od vanvremenih fragmenata, razboritih uvida, ličnih iskaza i univerzalne simbolike, koje formalno objedinjuje samo period pisanja. Sve drugo je široka perspektiva karikaturalne tragike i prividne ozbiljnosti. Nema svetih mesta i nepoželjnih tema, istina je zajednička baština, a samosvojna ličnost treba da učestvuje u njoj, a ne u kakofoniji beslovesne mase. Onaj ko to vidi, ima šta o tome i da kaže, kao u ovim pismima adresiranim na svakog čitaoca ponaosob.