Veroispovest savojskog vikara

S korica:

Žan Žak Ruso (1712-1778) najveći je francuski filozof XVIII veka, ako se veličina ideja meri po konkretnim istorijskim posledicama koje one izazivaju. Njegova dela, a posebno Društveni ugovor, doslovno su bila biblija za one koji su rukovodili francuskom revolucijom (Robespjer, Mara i drugi). S druge strane, isticanjem osećanja i zahtevom za povratak prirodi izvršio je Ruso dubok uticaj i na romantičarski pokret.

Jedno je vreme sarađivao sa enciklopedistima, ali usled svoje plahovite prirode i bez sumnje velikih filozofskih neslaganja povukao se iz ekipe koja je radila na Enciklopediji. Uostalom, čitav njegov odnos sa prosvetiteljstvom bio je ambivalentan: obnavljanjem iracionalizma u filozofiji bio je ispod njegovog nivoa, ali je zagovarajući radikalnu revoluciju tzv. trećeg staleža i rušenje ancien régimea bio daleko iznad njega.

Većina Rusoovih dela je prevedena na naš jezik. Veroispovest savojskog vikara je u stvari deo Emila ili o vaspitanju (delo se pojavilo prvi put 1762), u kome se na pregnantan način izlaže čitava Rusoova filozofija, a osobito ono što je u njoj najoriginalnije, a to su filozofija religije i morala.